Nista

Фирма је све оно што један професионалац треба да избегава. Запослени се третирају као потрошна роба - без поштовања, без подршке и без икаквог простора за напредак. Уместо да се негује тимски дух и креативност, влада токсична атмосфера пуна несигурности, притиска и константног осећаја стагнације. Комуникација? Готово непостојећа. Организација? Хаотична. Поштовање према људима? Заборавите. Фирма очигледно слабо послује, што се директно осећа - не само кроз амбијент, већ и кроз неизвесност коју сваки запослени осећа из дана у дан. Пријава је на минималац - остатак иде на руке, када и ако стигне. Кашњења плата од 2-3 месеца су честа и нико их више ни не објашњава. И када плата стигне, она је испод стандарда индустрије, што додатно обесмишљава сав труд и време које улажете. Рад од куће не постоји као опција, чак ни када је то рационално и реално могуће. FitPass или било какав вид бенефита? Заборавите, то овде не постоји ни у траговима.

Neka konačno počnu da gledaju ljude kao ljude, a ne kao robove i potrošnu robu - inače će svi otići, a niko normalan više neće hteti ni da priđe takvom radnom mestu.

U firmi jedino dobre pojedine kolege koji su u istom sosu .

Sve je loše .Direktorovo ponašanje prema zaposlenim je blago rečeno užas , pogotovo prema ženama , za koje smatra da im je posao hobi dok muškarac treba da izdržava porodicu (tako i plata sleduje) . Posle porodiljakog ako nisi radila do poslednjeg dana pitanje da li ce te čekati posao.Da ne pričamo o njegovim izlivima besa . O prijavi na minimalac su svi već čuli, sto je u Srbiji “normalna” stvar, ali se ne dobije ni taj minimalac jer plata kasni po nekoliko meseci. Ponižavanje zaposlenih. Kod zaposlenih je postala normalna stvar da piju tablete za smirenje i mere pritisak koji su dobilu uglavnom zbog posla. Ljudi koju su otišli iz firme Takodje sve najgore pričaju o istoj. Može knjiga da se napise o lošim stvarim , a o dobrim jedva i stih.

Da počne da obraća pažnju na zaposlene . Inače će otici svi ,ako budu imali sreće da ih neko ne tuzi

Kolege.

Zaposlenima se tretira kao potrošnom robom, povišica nema, čak ni za dobro obavljen posao. Angažovanje se ne ceni.

Savetovao bih platu na pun iznos, realno ono što je potrebno imati po zakonu :)

Nema pozitivnih stvari.

Kompanija prijavljuje radnike na minimalac, a plate su veoma niske za ovu industriju i nisu korigovane za visinu inflacije. Plate često kasne i po nekoliko dana. Ne postoji privatno zdravstveno osiguranje, FitPass, plaćeni putni troškovi, niti topli obroci. Mogućnost rada od kuće nije dozvoljena, kao ni klizno radno vreme. Bonusi ne postoje, a napredovanje je veoma sporo. Kompanija ne nudi plaćene edukacije ili usavršavanja, a broj dana godišnjeg odmora je minimalan. Trinaesta plata ne postoji. Takođe, radnici su pod stalnim nadzorom i sitničari se oko vremena provedenog za stolom ispred kompjutera. Komunikacija sa klijentima je nejasna i često radnik ispasta zbog toga. Pauza je fiksna i ne može se uzimati pre ili posle određenog vremena. Prekovremeni rad se ne plaća. Nema jasnih ciljeva i smernica, što stvara nesigurnost i frustraciju među radnicima. Nema strategije za profesionalni razvoj, što otežava napredovanje u karijeri. Rad i trud nisu prepoznati ili nagrađeni na odgovarajući način. Oprema je loša – kompjuteri imaju i po 8GB RAM-a i stare, slabe procesore sa najjeftinijom opremom.

Poboljšajte uslove rada i plate, uložite u opremu i benefite.

Atmosfera koju stvaraju mlađe kolege uprkos okolnostima

Neorganizovana podela posla, nejasna komunikacija sa klijentima, nezainteresovanost višeg menadžementa za dobrobit radnika. Isključivo se gleda na to da samo klijent bude ispoštovan makar to podrazumevalo i prekovremeni rad do 10 uveče ili rad subotom, koji se naravno ne plaća. Prijava na minimalac, loše plate koje pritom kasne i po 20+ dana, vijanje povišice po 3 meseca koja na kraju iznosi 5 ili 10 hiljada. Sam vrh firme očekuje maksimalni učinak i posvećenost, a zauzvrat ne daje ni minimum minimuma a to je bar isplaćivanje plate na vreme. Sitničarenje oko izdašaka i novca do te mere da u firmi nije obezbeđena ni kafa, a kamoli topli obrok ili putni troškovi.

Da malo manje gledaju na profit i imidž firme, a malo više pažnje obrate na realno stanje i dobrobit radnika koji taj profit i donose.